Обичаји за Васкрс

Васкрс jе наjвећи празник у xришћанскоj
години, jер тада Црква доживљава
централни догађаj Xристове победе над
смрћу. Tо jе дан радости вечне, jер тада jе
Xристос доказао своjу Божанску моћ када
jе сломио наjjаче оружjе у рукама Сатане, а
то jе смрт, На таj велики дан испунило се
очекивање и жеља свиx праведника и
пророка од Адама до Jована Kрститеља,
Зато света Мати, Православна црква, пева
на Ускрс овако: "Ово jе дан коjи створи
Господ, Радуjмо се и веселимо се у њему!"
Васкрсењем свога тела из гроба Xристос
jе крунисао све раниjе празнике, почев од
Божића и Богоjављења, па све до
Лазареве суботе, Цвети и Великог петка.


Теодорова субота У суботу прве недеље
Часног поста, пада празник светог
Великомученика Теодора Тирона. Тога
дана се у православним домовима кува
жито као за славу. Тако се слави успомена
на један догађај из првих векова
хришћанства. Наиме, у време римског цара
Јулијана Апостате 362. године, када је
било гоњење хришћана као у време
Нерона, нареди овај цар да се све
намирнице по цариградским пијацама и
радњама попршћу крвљу од жртвених
животиња, како би се хришћани
оскрнавили и не би могли да се причесте.
Међутим, свети Теодор Тирон јави
архиепископу цариградском Евдоксију, да
хришћани Цариграда не купују ништа од
намирница, него да у својим домовима, те
недеље кувају пшенично жито и мешају са
медом, и то узимају уместо хране.
Хришћани тако и ураде, и достојни се
причесте у недељу Православља. Као
успомену на тај догађај, у овај дан,
домаћице кувају жито као за славу, и служе
своје укућане и госте који тога дана дођу у
кућу.

Лазарева субота Врбица: Субота уочи
празника Цвети (који увек падају у шесту
недељу Часног поста) посвећена је
успомени на васкрсење четвородневног
Лазара, и на улазак Христов у Јерусалим,
где су га деца свечано дочекала и
поздравила.
Тада се у нашим храмовима у
поподневним часовима служи вечерње
богослужење, и у цркву се уносе млади
врбови ластари, тек улистали. Пошто се
врба освети, свештеник народу дели
гранчице, и затим се врши трократни
опход око храма са црквеним барјацима,
рипидама и чирацима. Народ обилази око
храма уз певање тропара Лазареве
суботе.
Овај празник је искључиво празник деце.
За тај дан мајке свечано обуку своју децу,
па чак и ону најмању, од неколико месеци,
доносе, свечано обучену, цркви, купују им
звончиће везане на тробојку и стављају
око врата Деца се радују, трче по порти и
учествују у опходу око цркве. Младе
врбове гранчице се односе кућама и
стављају поред иконе и кандила. Са овим
даном почињу велики Васкршњи празници.

Велика недеља: Ова недеља се зове још
и Страсна седмица, у којој се слави
успомена на издају, хватање (хапшење) и
страдање Господа Исуса Христа Ове
седмице се у нашим храмовима врше
посебна богослужења, и пожељно је да
верници у њима редовно учествују. У овој
недељи су нај-важнији празници Велики
четвртак и Велики петак.

На Велики четвртак служи се литургија
светог Василија Великог, и тога дана је
Господ установио свету тајну причешћа,
зато је добро тога дана примити причешће.
На тај дан увече, читају се дванаест
јеванђеља о страдању Христовом, и док
се чита-ју јеванђеља народ у цркви клечи.

На Велики петак, када се слави успомена
на Христово распеће, у нашим храмовима,
поподне износи се плаштаница (платно на
коме је приказано полагање Христово у
гроб), коју верници целивају све до
Васкрса Плаштаница се поставља на
посебно украшен сто (гроб Христов),
испред олтара. У неким нашим крајевима,
обичај је да се верници после целивања
плаштанице, провлаче испод стола на који
је положена плаштаница По народном
веровању приликом провлачења, треба се
помолити Богу и помислити неку лепу
жељу, и та жеља ће бити испуњена.
Ове недеље црква заповеда најстрожи
пост без рибе и уља. На Велики петак
пожељно је ништа не јести.

Васкрс: Васкрс је највећи хришћански
празник. Тога дана је Господ Исус Христос
васкрсао из мртвих, победио смрт и свима
људима од Адама и Еве до последњег
човека на земљи даровао вечни живот.
Због значаја овога празника, свака
недеља у току године посвећена је
Васкрсу и свака недеља је мали Васкрс.
Васкрс спада у покретне празнике, и
празнује се после јеврејске Пасхе, у прву
недељу после пуног месеца који пада на
сам дан пролећне равнодневнице, или
непосредно после ње, никада пак не пре
те равнодневнице. Најраније може да
падне 4. априла, а најкасније 8. маја по
новом календару.

За Васкрс су, такође, везани лепи обичаји
у нашем народу. У целом хришћанском
свету, па и код нас Срба, за овај празник је
везаи обичај даривања јајима.

Јаје је символ обнављања природе и
живота И као што бадњак горећи на
огњишту даје посебну чар божићној ноћи,
тако исто васкршње црвено јаје значи
радост и за оне који га дају и који га
примају.

Фарбање васкршњих јаја: Један од
најлепших и најрадоснијих српских обичаја,
који се није искоренио, чак ни у градовима,
јесте фарбање јаја за Васкрс. Вредна
домаћица, по устаљеној традицији,
васкршња јаја боји (фарба) на Велики
петак, у дан када се, иначе, ништа друго не
ради, већ су све наше мисли упућене на
страшни догађај Христовог невиног
страдања и понижења, од људи, на
Голготи и Јерусалиму.

Како се фарбају јаја? Домаћица се најпре
прекрсти и помоли Богу, затим у суд са
водом, у коме ће кувати и фарбати јаја,
додаје мало освећене водице васкршње
или богојављенске. На шпорету ври вода
са бојом (варзилом), домаћица у њега
спушта јаја, пазећи да равномерно буду
обојена, а деца обигравају око матере, и
броје свеже офарбана јаја, чији број расте
свакога часа. Прво обојено јаје, оставља
се на страну до идућег Васкрса и зове
"чуваркућа".

Пре фарбања јаја се могу "шарати". Наиме,
са растопљеним воском и пером за
писање, или нечим сличним, на јаје се
наноси топљени восак. Најпре се перо
загреје на пламену свеће, па се онако
вруће умаче у восак, а потом се воском по
јајету пише и црта. Пошто восак не прима
боју, после, приликом фарбања, на јајету
остају беле нацртане фигурице и слова. На
јајету се обично пише X. В. и В. В. (Христос
Васкрсе и Ваистину Васкрсе), цртају
крстићи, цветићи и друге лепе фигурице. У
новије време, израђују се специјалне
налепнице од папира или пластике и оне
се могу лепити на јаја.

Символика: Фарбање јаја врши се у
спомен на догађај када је света Марија
Магдалина Мироносица (то је она девојка,
која је са Пресветом Богородицом,
непрекидно била уз Христа у току његовог
голготског страдања, и којој се Христос
првој јавио по васкрсењу), путовала у Рим
да проповеда Јеванђеље, и посетила цара
Тиберија. Тада му је, у знак пажње, као
новогодишњи поклон, предала црвено јаје,
и поздравила га речима: "Христос
Васкрсе". Црвена боја символише
Спаситељеву, невино проливену крв на
Голготи, али је црвена боја истовремено и
боја васкрсења. Јер васкрсења нема без
страдања и смрти. То је, дакле,
првенствено боја хришћана и цркве, без
обзира што су неки појединци и покрети
кроз историју покушавали да ову боју
присвоје и компромитују.

Васкршње славље: Када сване дан
Васкрсења Христова, са свих торњева
православних храмова, дуго, звоне сва
звона, и јављају долазак великог празника.
Домаћин са својом чељади одлази у цркву
на свету васкршњу службу. После службе,
народ се међусобно поздравља речима:
"Христос Васкрсе!" и "Ваистину Васкрсе!"
Тај поздрав траје све до Спасовдана.

Кад се дође из цркве кући, сви се укућани
међусобно поздрављају васкршњим
поздравом и љубе. Домаћин онда пали
свећу, узима кадионицу и тамјан, окади
све укућане који стоје на молитви, предаје
неком млађем кадионицу и овај кади целу
кућу. Уколико се не уме да отпева
васкршњи тропар, наглас се чита "Оче
наш" и друге молитве које се знају
напамет, или се читају из молитвеника
После заједничке молитве, поново, једни
другима честитају Васкрс и седају за
свечано постављену трпезу.

Туцање јајима: На столу стоји украшена
чини-ја са офарбаним јајима. Домаћин
први узима једно јаје, а за њим сви
укућани. Тад настане весеље и такмичење
чије је јаје најјаче. То представља велику
радост за децу. Приликом туцања
изговара се, такође, "Христос Васкрсе" и
"Ваистину Васкрсе". На Васкрс се прво
једе кувано васкршње јаје, а онда остало
јело.

Тога дана, ако гост дође у кућу, прво се
дарива фарбаним јајетом, па се онда
послужује осталим понудама.

У неким нашим крајевима, сачуван је
дирљив обичај, да се фарбана васкршња
јаја носе на гробове преминулих предака
То сведочи о народној вери, да су сви
људи пред Богом живи, и да умрли наши
преци треба да осете васкршњу радост и
славље.

Побусани понедељак: Први понедељак
после Васкрса зове се Побусани
понедељак. Тога дана, по народном
веровању и обичају, треба побусати
гробове умрлих сродника бусењем са
зеленом травом. У неким крајевима, овај
дан се обележава као и задушнице. Наиме,
излази се на гробља, пале се свеће,
уређују гробови и свештеник врши
парастосе и помене за покој душа
покојника. Тај дан се износе фарбана
васршња јаја на гроб, и деле се потом
сиротињи. Дакле, Побусани понедаљак је
дан посвећен мртвима.

Ђурђевдан Ђурђевдан је дан пролећа,
дан преображаја природе, рађања новог
живота, празник цвећа и зеленила. До
Ђурђевдана су сва поља засејана усевима
и ђурђевске кише облагорођују земљу да
би донела стоструки род и хлеб наш
насушни. Да би Бог благословио усеве,
воћњаке и винограде, и дао родну и
плодну годину, наш народ на Ђурђевдан
прави дрвене крстове и њима закршћава
њиве и поља, да моћ и благодат Часнога
Крста чува усеве од сваке непогоде и
штете. Обично се одсече лескова грана -
прут, на средини се оштрим врхом ножа
расцепи, и у тај расцеп ставља пречка од
дрвета дужине 20 сантиметара, и тако се
прави крст. То се забада у њиву засејану
пшеницом или кукурузом, ставља се у
башту, на кућу, обично се закачи изнад
врата, или за рог од крова.

Негде се овај обичај обавља на
Спасовдан.

Духови (Тројице) На овај празник силаска
Светог Духа на апостоле, у наше храмове,
уноси се свежа зелена трава и цвеће.
После свете литургије служи се вечерње,
на коме се клечи и плету венци од траве и
цвећа. Ти венци се носе кући и стављају
поред иконе и кандила на зид.

Ивањдан На овај дан се од ивањског и
другог ливадског цвећа плету венци. Њима
се ките хришћански домови, зграде и
обори. Ови венци се стављају на зграде
поред ђурђевданских крстова. Венац
цвећа символизује лепоту природе коју је
Бог створио и човеку даровао на уживање
и коришћење. Цвеће у венцу подсећа
хришћанина да његов живот треба да буде
украшен врлинама и добрим делима и да
на крају свога живота заслужи вечни венац
у Царству небеском.

Петровдан Уочи овог великог празника
посвећеног светим апостолима Петру и
Павлу, у нашем народу постоји леп обичај
паљења лиле. Лила је млада кора која се
скида са дивље трешње или брезе, ниже
се на сиров дрвени штап и суши на сунцу.
Уочи Петровдана, када падне мрак, изађе
се на место где се народ обично окупља,
тргове, раскршћа, сеоска узвишења и пали
се лила. То је обичај у коме учествује
омладина. На тим местима се могу ложити
ватре и од другоg материјала, дрвета, гуме
и сл. Наравно, треба водити рачуна, да не
дође до пожара, зато треба лилу палити
далеко од стогова сламе, сена и жита.

Паљење лиле и петровданске ватре
подсећају хришћане на време гоњења
хришћана у апостолско доба. У време
апостола Петра и Павла, хришћане су
римски цареви везивали за дрвене
стубове, натапали смолом и палили.
Њихова су тела горела као буктиње и
осветљавала градске тргове и паркове у
Риму.



По књизи "Верски обичаји" 
Протођакона Љубомира Ранковића